Smrt u našem gradu

Smrt je u našem gradu. Donijela je tajnu tame, radost zaborava, grubost spoznaje, suočenje sa istinom: Ponire nada u uskrsnuće gaseći vrisak pohlepe, ništavnost trajanja zidanog na novcu i laž zapletenu u trulež moći… Radujem se jer me nećeš zaboraviti. Ogrni me kradom svojim plaštom, ponijet ću sa sobom grijehe u tišinu svjetlosti i spoznaju da treba dokraja koračati i kad izgubimo sjenku – jer biće je vrtlog ljepote neponovljiv. Ne plačimo za mrtvima, ni za drugima, ni za sobom samima, radujmo se novom životu, ne spotičimo ga.