Da li me voliš?

Da li me voliš? Ne. Umrla je još jedna iluzija. Svjetlost progutao je mrak. Ja volim raspršeno. Meni treba nemoral. Hoću da me bude sram stvarnosti. Hoću da budeš slaba, da bih uživao u svojoj snazi. Da uživaš u mojim manama. Da se klanjaš bogu koji živi u meni. Ne trebam te, nisi moj neprijatelj. Ne trebam te, zlo me pokreće. Ljubav je trula jabuka u kojoj crv slabosti jede iznutra, umirući s njom. I pitaš me da li te volim? Možda. Kad padneš. Da te gledam odozgo.