Kosmos u glavi

Ja sam stvorio sve oko sebe, u glavi. Kosmos i sve u njemu. Sada kada sve to imam, nisam sam. Samo sam podijeljen. Negdje u meni, duboko ispod temelja koje sam podigao, leži nešto drugo. Nešto što čeka da umorim sebe svojim vlastitim izmišljotinama. Ono nije stvoreno. Niti stvara. Ja sam prazan. Bezosjećajan i očajan. Ljubav sam izmislio da mi stvara bol i radosti jer sam se bojao tišine. Sada sam: nemiran, nespokojan, neoslobođen. Sada postojim bez ičega. Ovaj trenutak nije moj. Stvorio sam i vrijeme. I ono je odsustvo odsustva. Možda sam i sebe izmislio. Ili je sve stvorilo mene.