Bezbroj pogrešnih upadica

Bezbroj pogrešnih upadica na pragovima skamenjenim sjećanja, tetovira se strah u opijenosti silom – mi smo igrani u predstavi stvarnosti, kao da je sve baš tako kako jest… Posrednici rješavaju ukrštene riječi zapletene forme, dok nesanica zavija duboko unutra raspuhujući dah okačen o samoću… Opet mrvice ljubavi zaslađuju pokajničko ćutanje. Sasušen u usahloj narogušenosti, čekam kapi sreće.